Preko smrti do slave…

Preko smrti do slave… Radeći tako u medijama, doduše sa tehničko-umetničke strane imam dosta široko polje raznovrsnih informacija koje ponekad zaista znaju da budu zamorne. Dobro, istina stavovi su drukčiji i prosto kao i sa ukusima, ne treba puno raspravljati šta koga interesuje… Ali zašto bi ja morao da znam da su se gdja, odnosno gdjica Bekvalac i njen dotični sportista razvlačili po sudovima ili pak šta je bio sardžaj Željkove torbe kada su mu stvari završile na ulici ili kada je otovren sajam poljoprivrede, veterinarstva ili uzgaivača južnog voća… šta god, mene ovo ne zanima, procenjujem i ostale ali možda se nadje po koji veterinar i sl. Dakle skapirali smo da ne treba raspravljati… Medjutim, koliko god da mi bežimo od nekih činjenica i informacija postoje određene stvari koje nas prosto ne mogu zabići. Mediji znaju toliko biti dosadni u ponavljanju istih informacija provučenih iz jedne rende u drugu da prosto postanemo apsorberi i činjenice postaju transparente, no o tome drugom prilikom….

Ok, umrla je Amy!

amy

Preko smrti do slave...

Dobro, znao sam da je slušam, voleo sam da skine njen novi album i da ga onako u podsvesti preslušam selektujem šta mi se dja, možda je još koji put preslušam i to je to… Ali opet, o tome ne raspravljati, skapirali smo to po drugi ili treći put u ovom tekstu i neću više biti dosadan. Prelazim na stvar i jednu zanimljivu informaciju! E tog 23. jula, meni dolazi jedna ideja. Zabeležio sam koliko pesma Rehab od naše svima drage Amy ima pregleda na YT!

Ovo je bio moj Twit, tog 23,jul:   Rehab 7,577,249, pratim…

Verujem da tada nikome nije bilo jasno zašto sam ja to napisao, ali evo obrazloženja! Danas 11.08.2011. Ovaj video klip ima okvirno 11,931,315 pregleda! Da primetio sam da ste uvideli tu ravnotežu u broju pregleda ovog klipa. Priznaćete da 4.5 miliona pregleda za manje od pola meseca ipak predstavlja veliki broj! Znači preko jedne trećine pregleda načinjeno je posle njene smrti, a u predhodne tri godine pogledamo “samo” 7.5 miliona. Milioni medija (ne preterujem sa brojem) su preneli ovu vest, ok istog trenutka smo svi izdresirano otišli na YT I pustili neku njenu pesmu ili smo pak otišli da je prvi put čujemo tražeći njeno ime na već navedenom sajtu! Ok, ovo nas dovodi da se zapitamo, jel treba neko da “nestane” da bi se medijskim kućama privukla pažnja?! Izgleda da nam ništa ne može privući pažnju, ili je to do brzih neiscrpnih izvora, interneta ili je prosto to uvek bilo tako… Setimo se Van Gogha, Mozarta I ostalih slavnih ličnosti koji traju vekovima, a umrli su u bedi.

Da li ta smrt napravi nešto od svih nas? Da li u dobra interneta I novih tehnologija treba da nestanemo da bi nas neko primetio?! Ili je to prosto bilo, i uvek biće, tako…

P.S. Koliko je vas zbog ovog mog teksta napravilo pogleda na Rehab!
 Možda sam i ja jedan od tih zlih „gurača vesti“!

About nemanjqua

Apsolvent audio i video tehnologija, saradnik u IS Petnica iz oblasti astronomije. Bavim se audio i video produkcijom, broadcasting.om... Slusam, sviram i gledam...

Posted on 16/08/2011, in Uncategorized. Bookmark the permalink. 5 komentara.

  1. A zašto misliš da je cilj nekog umetnika „veličina“ publike? Ili medijska pokrivenost. To je možda cilj komercijalnih izvođača, ali njih ne bih nazivao umetnicima, isto kao što mi je teško da profesionalne sportiste svrstam u sportiste. Kapiram ja da treba od nečeg živeti, ali zarađivati milione (ne mislim ovde na Ejmi) na nečemu što je prvo šou-biznis, pa tek onda sport/umetnost je jedna, a živeti od sporta/umetnosti je druga stvar.
    I čemu uopšte slava? Jedno je biti priznat, a drugo je hraniti svoj ego i pohlepu.
    „You don’t tell the quality of a master by the size of his crowds.“ – Richard Bach, Illusions
    Pozdrav!

  2. Pazi zapazio sam da popularnost nastradalih pevaca najcesce skace i to u velikom broju… Da li je to strah od nedostatka buducih pesama ili cega vec ne znam, tu su psiholozi…
    A o egu i pohlepi ne bi komentarisao jer kada nastradaju nije vise ni bitno… a to sam i naveo u postu i mislim da to jos uvek vazi, ako iskljucimo Amy, Toseta…
    Uzgred, ranije nisu postojale medijske kuce koje sam isto provukao kroz tekst…
    Cist primer toga su umetnici, a trenutno postoje zive legende o kojima ce se tek pricati…

  3. Mnogi su posle smrti postali slavni ili slavniji.

  4. Doors, Sex Pistols, Nirvana pa sad i Ami su klasicni primeri kako muzicarima popularnost naglo raste nakon tragedija, ali to je i kod nas slucaj: EKV, Crvena Jabuka, Toma Zdravkovic, Luis…… malo mi je bizaran taj fenomen i glupo mi je da sad pocnem slusati npr. Toseta a nisam ga slusao dok je bio ziv. Svaka cast svim tim muzicarima ali je uopsteno publika nastrana.

    • Slazem se, ali to proizilazi iz buducih nedostataka i neke rogobatne psihologije ljudi… ili iz cistog interesovanja ko su ti ljudi, bili…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: