V do premijera, bez milosti!

Peć, KiM, 14. decembar 1998. godina, oko 20h.

Mirno zimsko veče u doplim domovima. U porodičnom razgovoru razmenjujemo iskustva i priče koje smo čuli današnjeg dana na ulici, po komšiluku. Veliki neki naboj, albanci prijatelji, komšije ceo dan u nekom grču. „Peć je relativno mirna, nikome nije bila poznata presija današnjeg dana“, reče otac sedeći u ćošku dnevne sobe, gledajući televizor. Komšija iz kuće pored mi dobaci preko ograde da su se sve albanske kapije, zvukom zaključale, nikome ništa nije jasno.

Peć, KiM, 14. decembar 1998. godina, 20:05.

Čuju se rafali, jasno se čuju odjeci dve automatske puške na vrhu ulice. I potpuna tišina, strah. Mogu se samo prepoznati pomeranja zavesa celog komšiluka.

Peć, KiM, 14. decembar 1998. godina, 20:17.

Komšija Dragan istrčaca na ulicu i urlajući i zapomagajući viče „PANDA“! Niko nije ni slutio, a ni pomislio da bi se u ovom mirnom delu grada, u blizini Pećke gimnazije desilo ovako nešto strašno. Sa namerom strašno, tamo gde će sve nas najviše zaboleti, tamo gde su deca i gde su nevine žrtve.

Za one koji ne znaju kafić Panda se nalazio i još uvek se nalazi preko puta jedine gimazije u gradu. U tom kafiću su te noći izgubili živote šest mladih i nedužnih momaka, te noći je ceo grad plakao za izgubljenim nevinim dušama. Momci koji su igrali Lore i pili sokove i kafe, jer su za bilo šta drugo bili mali. Ustvari ne, nisu bili ni momci već dečaci.

Ivana Obadovića (14)

Vukote Gvozdenovića (16)

Svetislava Ristića (17)

Zorana Stanojevića (17)

Dragana Trifovića (17)

Ivana Radevića (25)

31. Decembra 2013. godine. „Samo“ 15 godina nakon sve tuge porodica i celog grada i žalom za izgubljenu decu, neku decu koja bi sada već imala i neku novu, svoju decu. Bez imalo srama i bez imalo sažaljenja i razmišljanja izlazi naslovna strana svima nama dragogo nam Kurir-a.

Vucic o deci preko Milosevica

Članak u kome piše da Aleksandar Vučić obećava da će pronaći ubice mladića iz Pande kao i novinara Slavka Ćuruvije. Sjajna vest, sjajna udarna vest, posle 15 godina tuge tačno pred novogodišnju noć, pred ulazak u novu 2014. godinu 21-og veka. Svi su nekako tako uobličeno pomislili.

Ovaj članak je možda delovao i obećavajuće, međutim onaj crv mi se motao po glavi jer je tekst kao i sve kritično u Kurir-u bilo potpisano sa „ekipa Kurira“. Ok, čekam sledeći iskaz, ispad.

Nekoliko dana posle čitave euforije oko Slavka Ćuruvije (uz dužno poštovanje), izlazi novi članak u takođe svima voljenom nam Kurir-u.

IMG-20131231-WA0001

„Nema dokaza da su ubistvo srpskih mladića u „Pandi“ izvršili Albanci, kako se to verovalo. Naprotiv…“ Aleksandar Vučić

E ovde se ozbiljno budi crv sumnje u meni, ovde me već dosta stvari poklapa. Niko ovako nešto sem Kurir-a nije izbacio. Niko nije imao slične dokaze i izjave Aleksandra Vučića, ili pomislih niko nije imao smelosti da tako nešto objavi. Moguće, moguće da je tako, ali zašto bi to neko uradio. Ok možda bi imalo smisla da bi se napravila čitava frka i povod za provokaciju. Ali na taj način, baš tu?! Nije mi nešto davalo obećavajući ishod.

Nekoliko dana izlazi novi članak, koji je prelio čašu i posle čega mi je bilo sasvim jasno. Evo i njega.

IMG-20140117-WA0000

Okrivljen čovek koji je već u zatvoru Rade Marković. Da kako da ne, Legija direktno stupa u kontakt sa novinarima i daje ovakve izjave kako će svedočiti da je Marković dao naloog. Naravno opet potpisano sa „ekipa Kurira“.

To mi se malo konci razmršavaju. Najavljuju se izbori!

Dobro Aleksandre, neverovatni magu demokratske (napredne) slobodno novinarske države. Magu zamagljivanja događaja, i plasiranju neverovatnih vesti dok se u pozadini celokupne euforije novina radi nešto potpuno drukčije, nešto u potpunosti autokratski.

Skapirali smo, DS-a više nema, nema ni opozicije. Jedina sada realna opozicija jeste taj čuveni SPS, na čelu sa Premijerom i ministro policije. Da lepe su to pozicije, moćne. Primamljivo, pa zar na ovaj način gospodine Vučiću, zar na ovaj načinn.

Priča se svodi na to da su za ubijanje ove dece krivi Srbi, i da je direktno naređeno od strane tada vladajuće partije SPS-a. Svaliti čina na ljude koji su u zatvoru, svaljivanje odgovornosti na tada valadajući SPS. Pa prva je moja baka (poklonila glasove SPS više od 20 puta) rekla: „Pi, đubrad, nikad više za SPS neću glasati ako je ovo istina“.

Pa tim povodom:

Poštovani Gosodine aleksandre,

razumem da je najjednostavniji način uklanjanja konkurencije (SPS, koji još manje volim) negativna kampanja. Razumem da je lako sada svaliti na njih odgovornost ubijanja. Ubijanje šest mladića u malom gradu Peći, u kafiću „Panda“ preko puta gimnazije.  Pa gospodine Vučiću, previše je. Ako vam je ovo jedini način i jedan vid kampanje protiv SPS-a, pa zista je previše. Da nije poznato da znate dobro da spinujete vesti, ne bih nikada ni posmislio na sve ovo, ali sam se rodio u tom gradu, živeo i proveo jedan deo svog detinjstva tamo.

A Vama gospodine Vučiću, ako nije žao da kopate po osećanjima tih roditelja i porodica i ako vas ne kopka ni jedna ova moja rečenica, onda samo napred. Izgurajte „istinu“, skinite im glasove i budite premijer.

Ili prosto, izadjite i dajte nam dokaze, pa da poverujemo u sve što je Kurir objavio.“

Mein Führer!

vucic firer

                                                                                  printScn Blic aplikacije

Otvoreno pismo gdinu V. mozete preuzeti na sledecem linku!

gdine V

Read the rest of this entry

Ko je najšlušaniji u Srbiji po „paušalnom“ #SOKOJ?!

Dobro, dosta je! 

Svima je jasno šta #SOKOJ radi i kako radi. Interesanta je činjenica da postoje stvari koje MI/VI niste znali o istima.

Hajde da krenemo redom,

poznato je svima da #SOKOJ naplaćuje kazne zbog reprodukovanja muzike! Kažu mora, ako se ne pretplatiš na emitovanje, kazna te sledi pre ili kasnije.

Isto tako kažu da prave zaštitu autorskih prava, molim Vas. Mislite li da to, što neko, u nekoj trafici sluša neku Madonu, da će ona dobiti dinara od toga (Da, tako kažu i tako bi trebalo)! Pored običnih smrtnika koji plaćaju kazne postoje i kafići koji imaju paušalne pretplate, takođe i sve radio stanice, emiteri itd. plaćaju istom metodom („paušalnom“).

Dođe neko i kaže:  „E ti ćeš baš toliko da platiš, jer sam ja toliko rekao“. Nije bitno ko odlučuje.

No idemo dalje, pošto se „paušalno“ sve naplatilo onda su smislili da „svadba“ „band“- ovi moraju da imaju akreditaciju. Dakle svaki muzičar mora da ode na testiranje da dobio licencu. Ta „dozvola“ je za muzičare po KUD- ovima iznosila nekih 20-30 e godišnje (KUD- ovi su najjeftiniji). Sve je to ok, platio si im koliko je trebalo, deluje pošteno. Medjutim pred svaku svirku moraš da napraviš spisak pesama i da daš 1 euro za svaku! Nije bitno dal ćeš pevati Cecu, Madonu, Sinana, Jašara, 50cent-a… sve jedno je!

Dobro oteli su, a sada ću pojasniti i kako dele!

Pošto su se svi naplaćali, radio stanice, kafići, sitni lokali, prodavnice, band- ovi, muzičari itd. Treba te pare negde podeliti (naravno ne sve)!

Tako #SOKOJ opet „paušalno“ isplaćuje muzičare po „autorskim pravima“.

Moja koleginica, inače muzičar (komponuje, svira gitaru i peva) u jednom ne mnogo poznatom etno band-u na svaka tri (čitaj) 3 meseca primi po 15.000 RSD.

Najslušaniji dobija i najveću „paušalnu“ zaradu, to je sasvim logično! Dakle ko je najslušaniji po #SOKOJ -u?

Krenimo u nazad:

Treće mesto pripada Željku Joksimoviću, pa dobro to možda i jeste prihvatljivo. Ko zna šta sve napiše, obradi uradi neka mu je!

Drugo mesto zauzima Vlado Georgijev. Da onaj isti Vlado koji je na jednoj od EVROVIZIJA nosao transparente i pljuvao po tim istim ljudima koji otimaju pare za autorska prava, a sad je prvi čovek u celoj priči! Ali ne skroz prvi! 

A prvo mesto i „najočekivanije“ je Mlađa Dinkić i to puta 3 kruga* , što znaci 9 meseci je Mlađa bio najslusaniji u Srbiji i samim tim primio najveći „paušalni“ honorar od #SOKOJ -a.

Pa rekoh da pitam, znate li vi koju Mlađinu pesmu?!

*Ovaj rasored je bio „zvaničan“ pre nekih 6 meseci.

A evo nekih rezultata iz 2009. godine! opet MLAĐA!

Morao sam da dodam! Evo članka gde #SOKOJ procenju da je „Buđav lebac“ od SARS -a pušten jednom i isplaćeno im je 16,5 dinara! 

Grupa S.A.R.S. između velikog hita i neverice koliko im je za isti isplaćeno.

Iako je pesma bila apsolutni hit, prema zvaničnim podacima SOKOJ, za godinu je emitovana samo – jednom

Evo i linka ka njihvom tekstu!

http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:246589-Za-Budjav-lebac-16-dinara

A EVO I LINK ZA PETICIJU!

Peticija za ukidanje i zabranu delovanja SOKOJ-a na području Republike Srbije.

http://www.gopetition.com/petitions/peticija-za-ukidanje-i-zabranu-delovanja-sokoj-a-na-pod.html

(ne)…priv(j)atni fakultet, UNION!


U poslednjih par godina, postali su IN! Prvo ih niko nije upisivao, bili su nekvalitetni bez licenci. To se godinama popravljalo pa sada imamo par veoma „uspešnih“ univerziteta. Jedan od takvih je u univerzitet Union. Pa uverite se ko kod nas imaju stranicu sa domenom .edu.rs

Mahom svi imaju lepa iskustva, lagano završavaju ispite, nema prevelikih birokratskih problema itd. Neki ih upisuju da bi lako stekli diplomu jer im je potrebna, neki zbog mame i tate, neki zato što eto kažu da treba završiti nešto, ali o ovome neki drugi put!

Sve to tako glatko teče i leprša. Čak u poslednje vreme ima dosta i onih koji prelaze sa državnih fakulteta da lepo ljudski plate i završe taj famozni fakultet.
Međutim tu postoji još jedna po meni veoma bitna klasa studenata, oni koji su završili bečeler studije u Crnoj Gori, na Podgoričkom univerzitetu koji je inače prekopiran beogradski jer profani lete jednom nedeljno i tamo drže predavnja, znači nimalo loš fakultet sa finim rezultatima, ako studente možemo kroz rezultat da gledamo.

Ok, ovo je sve jasno. E baš jedan ovakav primeran student sa Podgoričkog univerziteta rešio je da upiše četvrtu godinu na  „FAKULTETA ZA GRADITELJSKI MENADŽMENT“ UNIVERZITETA UNION. Bugarski univerzitet u Beogradu koji eto ipak ima neku reputaciju. Medjutim i to je izgubljeno, jer su se navodno posvadjali sa bugarskim univerzitetom i sada rade samostalno bez pojedinih licenci.

Smerovi su ni manje ni više nego arhitektura i gradjevina. Veoma skupe školarine, solidni profesori u jednu ruku može se pokupiti nekog znanja. 

I tako ta osoba koja je meni veoma bliska reši da preda diplomski pre jače od mesec dana, i tu kreće PROBLEM. Da naglasim da devojka radi, tako da je retko na fakultetu, položila je sve ispite, pred počekat zaposlenja ostali su joj samo deferencijalni ispiti, što znači da predavanja nisu ni postojala, sve uredno. Prijavljuje diplosmki i temu kod dotične profesorke, koju su navodno suspendovali iz ko zna kog razloga, samim tim se diplomski ne može održati. Ponovo joj zakazuju termin pomeraju za nedelju dana. Onda su izmislili još jedan predmet koji nije položila, a nije se nalazio na spisku predmeta. I sve tako do danas kada sam ja kao ispomoć otišao sa njom da teglim diplomske od 250 stranica ukoričene u četiri primerka. Zatičemo gužvu ispred studentske službe, niko od studenata sa četvrte godine nije diplomirao, ČUDNO priznaćete. Napravili su master studije koje nisu akreditovane i ne može se dobiti licenca posle toga, što je u svetu gradjevinastva i arhitekture za posao najbitnije. I to objašnjava situaciju.

Pritom, nikome od studenata ne daju da diplomira da ne bi upisali master na državnom ili nekom drugom fakultetu. Već je svaki student tim prolongiranjem primoran da upišeš njihov, još nedefinisan master bez licence.

Posle mi recite da treba da upišete ovaj fakultet, da želite da studirate ovako nešto i pored visokih školarina da upisujete i dalje univerzitet UNION. Kažu da su pokušali da se tuže sa fakultetom na raznorazne načine, ništa nije pomoglo jer dotični imaju velika ledja.

E pa tada pomislih da Twitter, Novinari i Facebook nemaju granica i da malo ko može zaustaviti medije i infomraciju! 

Ovom prilokom vas molim da ovo šerujete i upozorite ljude šta upisuju i kako prolaze na samoj završnici, odnosno početku karijere. 

 

Kliktanjem do preko 15%

U poslednjih mesec – dva, twitter se prevukao kroz koje  kakva usta. Od situacija da su Nas hapsili zato što pišemo ili barem delujemo kao neko bi mogao da organizuje kakve god proteste ili  da preti #bota -i. Pa do toga da policajac zaustavi jedno od Nas zato što kuca sms poruku u automobilu (dok vozi) i na dobijeni odgovor „ne kucam sms, TWITUJEM“ zbunjeno se povukao, vraćajući dokumente.  I na kraju sve lepo zapakovano sa tom istom državom u predizbornoj kampanji, al ono kad hoću da preskočim temu, ja napišem neki drugim povodom o tome…

Naravno, sve ovo podiže popularnost…

Tako dodjosmo u sadašnjost gde popularnost TW raste. Sve je više ljudi, sve više firmi i kampanja koje se, neke uspešno neke ne (ili su tek pocele), bore sa zapraćivanjem, odpraćivanjem i velikom željo za što VIŠE LJUDI, koji će čitati ono što oni napišu!

I tako malim istraživanjem se došlo do informacije da oko 15% ljudi koje zapratiš sa nekog naloga, vrati to praćenje šta god da si, čime god da se baviš i šta god da radiš! Međutim, ovaj skokom TW u našoj zemlji, naterao me je da primetim da su ti procenti malo poskočili, pa sada možemo reći da se ta cifra krece od 15 do 20 %.

Evo i nekih primera…

1. @CafeDolcino – profil napravljen pre par dana, pogledajte cifra se vrtio oko 15%, naravno ljude su random zapraćivali.

2. @slovoljubve1 nalog crkvenog radija, koji pokuzuje opet tu negde oko 15%

3.  @notJovaDereta profil napravljen u expanziji pravljenja lažnih profila političara i znamenitih osoba (spomenika :)) U tom trenutku je bilo ql da pratiš nekog ko je fake, pa mi se čini da je iz tog razloga i jednim delom zanimljivog pisanja nakupio preko 20%.

Malo većom aktivnošću, malo preračunatijim potezima može se izboksovati broj pratioca. A poenta cele priče je što sam u zadnjih par dana otvarao ponude za posao i posmatrao kakva je situacija! Da, nećete mi verovati ali ljudi traže i plaćaju ljude koji će praviti strategije i probijati firme i kampanje na društvenim mrežama. Pritom ne za male pare!

Od Tina Turner do Mikija mog…

Šetajući tako najbeljim gradom u državi imah osećaj da sam u najvećoj jabuci na svetu! Neeee Nemanja, nisi u velikoj Americi, istina na močvarnom si području al na Nobom Beogradu, doduše u najskupljem delu grada kada govorimo u m2

Al opet ne dovoljno skupom kao što je NY! No, da se vratim na priču…

Zapade mi pogled na našu velelepnu novo izgradjenu Arenu, kad na njoj Tina Turner! Pomislih dal je moguće, pa ček, koliko ona ima godina kad može da pravi toliko velike turneje da bi došla u našu malu, svima dragu državu!

Da, voleo bih da je čujem u verovatno poslednjoj turneji… Pomislih, neće valjda ko Amy….

I tako zamišljeno smeškajući se, zbog nastradale nam amerikanke, imam šta da vidim. Ajde što pojedine pevaljke sa naše estrade imitiraju raznorazne Madone, J.LO, Britney etc. I što su im spotovi copy – paste…

Već su pojedine domaće „dive“ skapirale da već imaju godina i da bi mogle da budu malo „originalnije“ i da pokušaju sa TT!

Evo je cela slika gornje Tine…

Natpis polujasnim fotnom me je bacio na kolena… Prosto sam poželeo tog trenutka da odem na Brenin koncert i da uživam u zvucima Mikija mog…

Evo jedne velike lepe maline za sve nas! :)

Podstaknut #kratkinjuz na twitter-u da se malinari pridruzuju paradi „ponosa“, a kako se to zaista i obistinilo, gay organizacija je pozvala malinare da im se pridruze u protestima, pade mi napamet ova zanimljiva malina!

Kako poleteti sa zlatnim krilima ili ti lišćem…

Razumno je, mladi smo, volimo dobar provod i gužvu.  Naravno svi volimo da cirkamo, blejimo i ostale upotrebne žargonske reči. Težimo nekih različitim mestima i normalno je…

Ove godine mi se podesila jedna situacija, došao mi je brat iz daleke nam Amerike, preciznije Kanade. Naravno kao i svaki balkanac koji živi u inostranstvu udmah je uperio prstom u onu levu stranu novobeogradske obale Brankovog mosta. Dobro, priznajem volim sa društvom po koji put da odem u te plutajuće diskoteke, volim dobro da se provedem i da uživam u čarima neponovljive Srbije i zaostalog Balkana. Da, uperite prste u mene sledeći put kad me sretnete i recite to je onaj sa splavovima! Šta ću, volim ponekad!

I u toj beznadežnoj svakovečernjoj akciji i „splavarenju“, pored svih šljokica mašnica i tašnica i svega nečeg svetlucavog primetih ta zlatna krila…

mašne, tašne i cipelice....🙂

Ok, da postanem jasan, nisam sve ovo ispisao zbog zlatnih pepeljuginih patika (njih sam našao usput), već zbog neverovatne sličnosti ovih patofni sa logom mnogobrojnih domaćih klubova, diskoteka itd. Sličnost se iskazuje u pozicioniranju krila, lišća, zlatnih oreola. Primetivši ovo, krenuo sam tako u potragu za tim logoima i reklamnim materijalima klubova i skupio sam ih podosta. U tom net čevrljanju naišao sam i na jednu sliku u albumu @istok koja me je u suštini i naterala da napišem po nešto o ovome…

Napucane grančice - Istok Pavlović

Napucane grančice - Istok Pavlović

Najbitnije je da natpis, ime kluba stoji u sredini, da je okružen lišćem, tribalima, krilima, da je zlatnjikave boje…

Tako sam među prvima primetio logo svima poznatog Teatro kluba, zaista pozorišta u jednu ruku. A onda su se nizali ostali…

TeatroTeatro

Hm… primitećete te grančice, natpis u sredini i neki pokušaji tribala… Ovde smo naučili prvu lekciju, mnogo je bitno da ima levo i desno neko napucano granje i da je sve to po mogućstvu zlatno i da sija…

Zapinjajući pogledom dalje skapirao sam da ipak postoji neka evolucija logoa u našoj balkanskoj zemlji. Od ovog minimalističnog postoje razne varijacije, otvaranje novih klubova, onih koji su samo prekoputa dobijamo isti oblik samo je nekako malo više fancy i utegnutiji…

Bollywood

Bollywood

Dakle, Boolywood. Ista stvar, opet neko šiblje sa strane samo sada ima opaku pozadinu crne boje. Ovde se stvarno neko potrudio oko te zlatne, nekako stvarno sija… Druga lekcija je da svi u celini izgledaju kao slovo V!
Čudno ili ne, recite da ne postoje tu sličnosti… Ok, ako vas nisam ubedio idemo dalje…

Splav Ambis…

Ambis

Ambis

Opala, vidite isto neko šiblje (istina sad već polako liči na krila), opet zlatno, opet V. U, priznaćete da je totalno apsurdan, uveli su nove oblike imamo srce, vatru skroz je opak🙂 Roze srce na kome gori vatra sa rozim krilima i natpisom Ambis. Čekajte, Roze srce koje gori na kome  je iscrtana, a i piše Rupa, sa roze krilima i pokušajima tribala i sve to podvučeno zlatnom retro trakom na kojoje je neki besmisleni natpis.  Zašto?!

Daljim razmatranjem izgleda da su skapirali da je ovo previše pa su napravili logo za novi splav po imenu Kartel, dakle…

Kartel

Kartel

Karteli su oblik sporazumnog udruženja istorodnih firmi konkurenata koje time (udruženjem u kartel) postaju monopol, malo o pojmu, samo što ovaj pluta i fino zarađuje, al izgleda ne dovoljno da plate dobar logo. Čik pogoditeeeeee, ovde mi se čini da je neko imao veliku inspiraciju pa je ono slovo V okrenuo naopačke. Il je prosto napravio lepo V pa okrenuo i shvatio da je lepše i to uvek na moćnoj crnoj pozadini. Dobro ovde moram priznati jeste malo lepši tribal, al verovatno ga je neko prectavao sa kapije od kovanog gvožđa ili pak odakle god… Dakle, opet šiblje i po prvi put onako stidljivo provučena krila i to zlatna baš je fancy🙂 I na sve to kruna, da pokaže kako je onako skroz kraljevski, šala mala…

U nastavku evolucije izgleda je neko shvatio da se preteruje, pa su se tako vratili na onaj minimalizam sa počtko ali sa neizbežnim krilima, El Grande.

el grande

Vidite, opet mrak, opet zlato, opet V. Sada sa primesama početničke bele, sa ukradenim tipografskim logom…

Gucci

Priznajte da liči…

Dobro, i šta zajednički zaključismo?! Pa nekako mi je ostao utisak da ovde stvarno posotji neka evolucija i da to rade isti ljudi ili prosto gazde zahtevaju tako nešto! Zato sam odustao da upišem arhitekturu, nekako mi je uvek bilo tužno da uzimam pare da bi pravio kuće sa lavovima…

Ok prođosmo kroz kratak pregled i reklamu velegradskih klubova balkanskih….

Preko smrti do slave…

Preko smrti do slave… Radeći tako u medijama, doduše sa tehničko-umetničke strane imam dosta široko polje raznovrsnih informacija koje ponekad zaista znaju da budu zamorne. Dobro, istina stavovi su drukčiji i prosto kao i sa ukusima, ne treba puno raspravljati šta koga interesuje… Ali zašto bi ja morao da znam da su se gdja, odnosno gdjica Bekvalac i njen dotični sportista razvlačili po sudovima ili pak šta je bio sardžaj Željkove torbe kada su mu stvari završile na ulici ili kada je otovren sajam poljoprivrede, veterinarstva ili uzgaivača južnog voća… šta god, mene ovo ne zanima, procenjujem i ostale ali možda se nadje po koji veterinar i sl. Dakle skapirali smo da ne treba raspravljati… Medjutim, koliko god da mi bežimo od nekih činjenica i informacija postoje određene stvari koje nas prosto ne mogu zabići. Mediji znaju toliko biti dosadni u ponavljanju istih informacija provučenih iz jedne rende u drugu da prosto postanemo apsorberi i činjenice postaju transparente, no o tome drugom prilikom….

Ok, umrla je Amy!

amy

Preko smrti do slave...

Dobro, znao sam da je slušam, voleo sam da skine njen novi album i da ga onako u podsvesti preslušam selektujem šta mi se dja, možda je još koji put preslušam i to je to… Ali opet, o tome ne raspravljati, skapirali smo to po drugi ili treći put u ovom tekstu i neću više biti dosadan. Prelazim na stvar i jednu zanimljivu informaciju! E tog 23. jula, meni dolazi jedna ideja. Zabeležio sam koliko pesma Rehab od naše svima drage Amy ima pregleda na YT!

Ovo je bio moj Twit, tog 23,jul:   Rehab 7,577,249, pratim…

Verujem da tada nikome nije bilo jasno zašto sam ja to napisao, ali evo obrazloženja! Danas 11.08.2011. Ovaj video klip ima okvirno 11,931,315 pregleda! Da primetio sam da ste uvideli tu ravnotežu u broju pregleda ovog klipa. Priznaćete da 4.5 miliona pregleda za manje od pola meseca ipak predstavlja veliki broj! Znači preko jedne trećine pregleda načinjeno je posle njene smrti, a u predhodne tri godine pogledamo “samo” 7.5 miliona. Milioni medija (ne preterujem sa brojem) su preneli ovu vest, ok istog trenutka smo svi izdresirano otišli na YT I pustili neku njenu pesmu ili smo pak otišli da je prvi put čujemo tražeći njeno ime na već navedenom sajtu! Ok, ovo nas dovodi da se zapitamo, jel treba neko da “nestane” da bi se medijskim kućama privukla pažnja?! Izgleda da nam ništa ne može privući pažnju, ili je to do brzih neiscrpnih izvora, interneta ili je prosto to uvek bilo tako… Setimo se Van Gogha, Mozarta I ostalih slavnih ličnosti koji traju vekovima, a umrli su u bedi.

Da li ta smrt napravi nešto od svih nas? Da li u dobra interneta I novih tehnologija treba da nestanemo da bi nas neko primetio?! Ili je to prosto bilo, i uvek biće, tako…

P.S. Koliko je vas zbog ovog mog teksta napravilo pogleda na Rehab!
 Možda sam i ja jedan od tih zlih „gurača vesti“!

%d bloggers like this: